“Dance me to your beauty with a burning violin’’ – аутор ових стихова Леонард Коен  објаснио је да они говоре о лепоти постојања и о његовом крају. То су стихови чувене песме  ,,Dance me to the end of love“ за коју нам не би пало на памет да је инспирисана Холокаустом, а ипак је тако. Исто тако, испред капије логора Топовске шупе током лета и јесени 1941. године пролазио је трамвај на линији број 10 у коме су се возили људи заокупљени својом свакодневицом док су неки други људи били заточени. Да ли су они у трамвају знали шта се догађа иза капије Топовских шупа?

 

Са циљем подизања свести о обележавању места страдања цивила у Другом светском рату, ученици 8-2 са наставницом историје Јасмином Премовић истражили су податке о логору Топовске шупе и представили их на угледном часу 04. 03. 2024. године, у школској библиотеци.

Истраживали су историјат логора, како данас изгледа место где се налазио логор, архивску грађу, базу података и новинске чланке. Велика помоћ у истраживању био им је пројекат Центра за примењену историју ,,Мапирање Холокауста- очување логора Топовске шупе” чији је резултат сајт са кога су ученици преузимали податке.

Исходи овог часа усмерени су на вредновање важности поштовања људских права и људског достојанства, на анализирање узрока и последица расистичких идеја, на културу сећања и важност обележавања места страдања у Другом светском рату, на изражавање емпатије према жртвама и на превенцију страдања људи у будућности само зато што су друге расе, вере или боје коже. Нарочита пажња скренута је на чињеницу  да се често не удубљујемо у оно што је око нас, а важно је да буде откривено и препознато.

У припреми за овај час и у самој реализацији часа ученици су јачали међупредметне компетенције,  али и компетенције за демократску културу. Час је показао сав апсурд расизма због кога су људи страдали, али и потребу да се такве аномалије у друштву исправљају као и потребу да места страдања буду обележена на прави начин. Ученици су успешно одговорили на задатак и показали да су у стању да истражују, презентују резултате истраживања и критички их разматрају.

Часу су присуствовале директорка школе Весна Животић, помоћница директорке и наставница математике Биљана Ђурђевић, школски психолог Мирела Марковић, наставница српског језика и књижевности Миљана Степановски, наставница физичког и здравственог васпитања Ана Рајић и библиотекарка Јелена Радовановић.

 

,,Треба да знају да смо сви део човечанства. Какви год да смо, бели, црни или жути, било које вере или било које нације…Да смо људи, једном речју.”

Александар Лебл, човек који је преживео холокауст у Србији током Другог светског рата

Презентацију можете погледати ОВДЕ.

Јасмина Премовић, наставница историје