Директор: Весна Животић

– шеснаест година радног стажа као учитељ у београдским основним школама (од тога петнаест година у ОШ „Змај Јова Јовановић“);
– четири године директор у ОШ „Алекса Шантић“ у Београду;– од септембра 2005. године директор у ОШ „Змај Јова Јовановић“.

Помоћник директора: Биљана Ђурђевић

 

Обраћање директорке деци и запосленима, преко сајта школе, у време епидемије, 27.01.2021.

Драге колеге, поштована децо и родитељи,

Данас славимо  име великог српског просветитеља Светог Саве.

Свети Сава је био први српски учитељ, просветитељ, преводилац, молитвеник, миротворац, саветник, дипломата, књижевник,црквени организатор, родољуб, први медицински писац, здравствени радник, здравствени законодавац, оснивач прве болнице, саветник српским владарима, писац прве српске књиге. Оплеменио је српску душу и научио свој народ да воли Бога, Цркву, своје ближње, научио га да прашта, буде истинољубив, частан, поштен и образован.Увео нас је у ред крштених и просвећених народа. Хришћански поглед на свет који нам је оставио Свети Сава треба да негујемо и  ми данас.

Требало  би да се на овај дан  запитамо колико смо јаки у вери, колико се трудимо да испунимо свој живот делима милосрђа и љубави, поштујемо ли родитеље, наставнике, старије. Вера и учитељска наука Светог Саве, обавезује нас  да се волимо, спасоносно опходимо према свима, да никога не мрзимо. Нека  нам Свети Сава буде добар пример јер већег и достојнијег примера немамо.

Посебно данас, посебно у оваквој години, пронађимо  Светог Саву у себи. Пронађите мир у души,  мир са собом и мир са другима, не мрзите, поштујте, праштајте и волите!

СРЕЋНА НАМ СВИМА  ШКОЛСКА СЛАВА!

Говор директорке поводом Дана школе, 7.12.2018.

Драги моји Змајевци,

Само срцем заиста видимо, оно што је суштински важно невидљиво је оку, рече Егзипери, а ја кажем – моје срце данас види   много пријатеља који следе визију ОШ „Змај Јова Јовановић“. Сви заједно тежимо истом циљу,  да кроз врата „Змаја“ испратимо у живот још много паметних и храбрих људи, спремних да савладају сваку препреку.

Сви знамо да је данашњи дан посебан на више начина,  Чика Јова Змај је јуче напунио 185 година, а наша школа ових дана пуни 150 година од свог настанка у Савамали. У записима у Архиви Србије пише да је почела да ради за Митровдне, лета господњег 1868. године. Више о томе сазнаћете ускоро од наших ученика, а имамо и приказ на муралу. Видећете како смо мењали зграде, мењали су се наставници, мењала  су се и деца….како је било, а како је данас…нека буде отворено за размишљање.

Користим прилику да кажем да сам поносна сам што сам последњих 13 година на челу овог колектива у којем влада другарство, колектива који безрезервно негује традиционално, а истовремено носи  савремене трендове и постиже успехе на свим пољима.

Ово је прилика и да се захвалим, пре свега, свима вама који нам указујете поверење да образујемо вашу децу.

Ово је прилика да се захвалим и локалној самоуправи, Градској општини Вождовац  која нас подржава и помаже да истрајемо у овим не баш једноставним временима.

Ово је прилика да се захвалим свим нашим сарадницима који су заслужни за сваки наш успех. Без њих би све било много теже.

Посебно се захваљујем поштованим колегама,  директорима  других  школа Београда, али и других градова, јер су својим присуством показали колико је важна међусобна подршка и сарадња.

Велика ми је част да поздравим колеге из  Основне школе „Аца Алексић“ из Александровца. Од 26.октобра ми смо побратимљене школе и ја сам почаствована што су изабрали баш школу „Змај Јова Јовановић“да постане део братског кола. Честитам директору Михајлу Милинчићу на овој дивној идеји, да се школе, као некада зближавају и размењују своја искуства.

Дакле, још једном вам желим најсрдачнију добродошлицу и да се још више спајамо, дружимо, подржавамо и разумемо, а врата „Змаја“  су за све вас заувек отворена.

 

Говор директорке поводом школског јубилеја, 50 година рада у Насењу браће Јерковић, одржан 6.12.2017. у сали Звездара театра

Mоја школа,мој дом

Моја школа, то је нешто потпуно посебно, као кад кажете ДОМ. Мислите на једно јединствено место на свету, и у свом срцу.

Вероватно то исто осећа сваки ученик, сваки наставник или директор неке друге школе, али МОЈА ШКОЛА је заиста НАЈБОЉА ШКОЛА и то није само зато што сам ја у њој већ више од три деценије.

Када сам далеке 1986. присуствовала свом првом Дану школе, нисам ни сањала да ћу једног дана имати част да вас поздравим на овај начин. Tада, током прославе (дакле нема мобилних и нисмо знали шта је „селфи“), фотографисање је контролисао директор и тако господин Миладин Николић каже „ Хајде сад да изађу да се сликају колеге које прослављају 10 година рада у школи, па хајде 20, па 30!“…Одоше једни, други, трећи, а ја седим уздахнем и помислим,  Еееех, кад ли ћу ја да се сликам?!

Ипак пролетеше, дани, године, деценије, (могла сам већ три пута да се сликам)а ја и даље са истом енергијом и ентузијазмом долазим у школу.

Сад кад је време за различите ретроспективе, јасно ми је колико сам била повлашћена да повежем старо и ново, да учим учитељски занат од колега који су радили у школи од њеног оснивања, који су били истинске легенде. Са друге стране, дочекала сам генерације нових младих колега са којима је у школу стигао дух и свежина новог доба.

Имала сам среће да затекнем посебности старе школе, као што су успешна Ђачка задруга, многонаграђивани школски лист Мали невен, традицију дружења са побратимљеним школама из Сплита и Љубљане, уходану пионирску и омладинску организацију. Имала сам ту част да у различитим улогама три пута будем судионик Сусрета Змајевих  школа Србије, 1988, 2005. и 2017, као учитељ, као гост и последњи пут као директор, домаћин и организатор.

Није све увек било лако. Са Змајем сам проживела и тешке године последње деценије XX века, кад је школа прихватала бројне ученике избегле из ратом захваћених подручја, кад смо кубурили са грејањем, лошим прозорима,недостатком наставних средстава, а све је то надокнађивано ентузијазмом запослених и ученика.

У међувремену, Змај је ишколовао и моје ћерке,постајући тако најважнија школа и у животу моје породице.

  1. године, после четворогодишњег одсуства, вратила сам се у Змај, овог пута у улози директора. Тада почиње моја мисија да учиним да Змај буде још бољи, да заједно са колегама створим боље услове за рад, успех и напредовање. Залагала сам се да поред савремених наставних средстава, климатизације и Интернета, Змај буде школа „отворених врата“ и „отвореног срца“.

Данас кад је готово сваки кабинет опремљен за извођење мултимедијалне наставе, свакодневне тешкоће у раду брзо заборављамо пред бројним успесима и активностима ученика и колега. Круна тог рада је плакета „Најуспешнија школе Србије“, коју смо добили 2016. од Учитељског друштва Ниш.

Почаствована сам и беспрекорном сарадњом са бројним установама и појединцима. Свако од њих заслужује посебан говор и одавање признања, и наша Општина и Градски секретаријат и Министарство просвете, Школска управа….али то би се, с обзиром на број сарадника, претворило у вишедневни посао.  Зато се  захваљујем свима који су нам током деценија рада у Насељу помагали, материјалним средствима, услугама, подршком,саветима, гостопримством, сарадњом у пројектима и на бројне друге начине, у сложеном послу образовања и васпитања наше деце.

Изражавам захвалност свим родитељима који разумеју наше напоре и залагања.

Изражавам захвалност и дивљење свим колегама, некадашњим и садашњим, које су својим радом, посвећеношћу и ентузијазмом градили углед школе и на пут извеле генерације ђака, данас расуте по земљи и свету. Из тих генерација под кровом наше школе, стасали су и стасавају бројни успешни људи, који знања стечена у нашој школи, преносе својој деци и свом окружењу на најразличитије начине, сведочећи о квалитету Змаја и разносећи дух Змаја кроз простор и време.

Драги моји Змајевци, мали и велики, сви драги пријатељи Змаја, СРЕЋАН ВАМ ЈУБИЛЕЈ и наставите да постижете успехе и освајате награде!

Слободанка Јањић

Светлана Ђорђевић

Нада Марковић

Биљана Михајловић

Душица Рајковић

Ирена Јовановић

Љиљана Милетић

Весна Димитријевић

Марина Јовановић

Јована Зуберовић

Татјана Здравковић

Снежана Козић

Слађана Истатков

Мирјана Петровић

Весна Вељковић

Иванa Терзић

 

Наставници у боравку:

Драгана Максимчев

Игор Илић

Ана Савић

Нина Момчиловић

Наставници српског језика:

Наташа Васић

Миљана Степаноски

Ивана Зарић

Марија Младеновић

 

Наставници енглеског језика:

Милијана Ђурић

Викторија Перић

Радомир Ваљаревић

Весна Кљуковница

 

Наставници шпанског језика:

Катарина Миловановић

Миле Сајчић

 

Наставница руског језика:

Душица Стевановић

 

Наставници историје:

Јасмина Премовић

Андреја Вујичић

 

Наставници географије:

Александар Ђекић

Наташа Лилић

 

Наставници биологије:

Љубинка Мандић

Александра Арсенијевић

 

Наставници математике:

Биљана Ђурђевић

Марија Цвејић

Милан Пушица

Бојан Савић

 

Наставници физике и хемије:

Биљана Бељић Дурковић

Жељко Урошевић

 

Наставници технике и информатике:

Саша Јовановић

Милица Марковић

Александра Пунишић

Андријана Јелић

Стеван Иванковић

 

Наставници ликовне културе:

Иван Јеремић

Дејан Митровић

 

Наставници физичке културе:

Ана Рајић

Владимир Пејовић

Немања Васиљевић

 

Наставници веронауке:

Јасминка Милинковић

Психолог: Мирела Марковић

Педагог: Биљана Тасић

Библиотекар: Јелена Миловановић

ЧАРОБНО ШКОЛСКО ДОБА

Школовање детета је битан догађај у животу сваке породице. У школи деца уче прва слова, први пут се заљубљују, стичу прва пријатељства. У току школовања десиће се пуно чаробних тренутака. Ако сте родитељ, овај текст је намењен Вама. Жеља нам је била да се подсетимо неколико важних тренутака у школовању у којима родитељи играју битну и незаменљиву улогу.

Почетак школске године
За све основношколце сваки септембар је поновно привикавање на ритам и обавезе које доноси школа. Иако ће се већина радовати поновном сусретању са друговима, школско звоно ће их подсетити и на: рано устајање, неиспаваност, учење и домаће задатке, вишечасовно мирно седење… Жеља је сваког родитеља да детету у школи буде лепо, али када вам дете каже да не воли да иде у школу, покушајте да га саслушате и прихватите његова осећања. То неће значити да оно више не треба да иде у школу. Подстичите га да прича каква су му интересовања, ко су његови пријатељи и шта му се код њих допада. Питајте га да ли би ове године желео да се бави неким спортом или можда да похађа неку од секција у школи.

Домаћи задаци
Не рачунајући прваке са којима је потребан посебан рад и који тек стичу радне навике,сви остали треба да знају да су домаћи задаци обавеза сваког ученика. Родитељ треба да дете (поготово у млађим разредима ) пита да ли је и шта имао за домаћи, а на детету је да га уради. Нећете му помоћи ако уместо детета цртате или пишете оно шти је њему задато у школи. Можете му помоћи тако што ћете створити што бољу атмосферу у кући (да искључите телевизор, браћу и сестре пошаље у другу собу, да му омогућите учење за радним столом..), а детету да се прикључите само ако оно тражи објашњење или самостално заиста не може да уради задатак. Домаће задатке увек преконтролишите.

Оцене
„Добио сам лошу оцену, а много сам учио. Наставник мисли да ништа не знам, родитељи ће ме грдити, а сви моји другови су бољи од мене“. Ово је реченица коју често можемо чути код основношколца. Не постоји ученик који барем једном није добио лошу оцену или оцену ниже од оне које је очекивао. Када дете дође са лошом оценом кући немојте му цепати листове из свеске, услољавати своју љубав школским успехом, већ му помозите да боље организује своје време и навике. Мотивишите га да крене у учење са намером да поправи оцену. Обратите пажњу и на властита очекивања, ако су висока и много полажете на школски успех дете је под већим притиском. И за родитеље и децу важно је да знају да се у основној школи не оцењује само знање већ и степен разумевања, способност примене, степен развијености умњења и вештина и ангажовање ученика у наставном процесу (Правилник о оцењивању ученика основне школе, члан 5).

Дођите у школу
Сарадња школе и породице је један од најважнијих фактора за успешан развој сваког детета. Иако се то може чинити претерано, ипак су родитељи за децу највећи ауторитет. Као родитељ важно ја да се редовно појављујете на родитељским састанцима. Тиме показујете да се интересујете за успех вашег детета и да вам је важно његово постигнуће у школи. Сарађујете са разредним старешином, он ће у току основне школе пуно времена провесети са вашим дететом. Доносите оправдања на време и јавите се ако ученик неће долазити у школу услед болести. Разговарајте са предметним наставницима јер ћете од њих добити најадекватнији одговор какво је дете на часу, колико је активно, има ли посебна интересовања и шта је потребно да научи да би поправило своју оцену. Поштујете термине за Дан отворених врата јер ће тада наставник моћи да вам посвети више времена него ако дођете између два часа, на одмору од пет минута. Улазак у учионицу и прекидање наставе није дозвољено. Прикључите се Савету родитеља са новим идејама и помозите нам у конкретним акцијама. У школи је увек добродошло лично ангажовање.

Развојно обогаћивање код основаца
Да ли се запитате колико времена ваше дете посвећује хобијима,читању, музици и активностима које могу мотивисати пажњу? Воли ли ваше дете све или већину тих активности или га присиљавате да се тиме бави и вежба? Узраст од седам до четрнаест година је време када дететово окружење треба обогатити разноврсним садржајима. Ево неколико предлога:

Књиге: Не то нису само оне које треба прочитати за лектиру. То моги бити образовне књиге о томе како функциониће тело, књиге о животињама, о фантастици и пустоловинама. Децу од дванаесте до четрнаесте године посебно интересују авантуристички романи, научна фантастика, а воле и комедију. Родитељ који воли књигу лако може „заразити“ и своје дете.
Развојно подстицајне играчке и игре: лутке и плишане животиње, позоришне лутке и позорнице за њих, видео игре, лего коцке, тркачки аутомобили, електрични возови, макете свега што се креће-авиона, аутомобила, бродова. Друштвене игре као монопол, Не љути се човече, игре картама. Узрасту од десет до дванаест година додајемо: дневнике, компјутере, телескопе, сложеније слагалице.

Музика: за децу које желе експериментисати без озбиљног посвећивања музици препоручује се музика која се лако свира, попут дрвених плочица, звиждаљки, бубња и звечки. Синтисајзер већина воли да проба, а неки се захваљујући њему озбиљније посвете музици.

Уметност: боје, оловке, глина, глинамол, блокови за цртање, перле, сјани папир, оригами папир, мирисни фломастери, картон, дрво. Од десете године нагласак је на ликовној уметности: сликању, цртању и материјалу за обликовање.

Спортске активности: Деца млађег узраста се још увек не баве спортом, али се могу стимулисати разноврсним спортским играчкама, као што су конопци за прескакање, бицикл, лопте, вијаче. Неки предмети популарни су у сваком узрасту: ролери, опрема за пливање,тениски рекети и бицикли. Већ од десете године спортови доминирају у односу на чисту игру (кошарка, одбојка, фудбал).
Шта год да од овога понудите свом детету, а оно прихвати, развијаће код њега стрпљивост, преданост и стваралаштво. Са друге стране, вишесатно седење пред телевизором допринеће само пасивном прихватању онога што види на екрану, без могућности да развија сопствено мишљење.

Шта је квалитетно проведено време?
Деца од најранијег узраста имају потребу и жељу провести време у игри и другим активностима са родитељима. Међутим, време проведено у кућним пословима или гледању телевизије није квалитетно проводено време са дететом. Не заборавите да након повратка са посла седнете са својим дететом и посветите ми сву своју пажњу, не дајте да вас ишта омета и нека вам исприча како је провео дан. Децу нећете преварити јер она врло добро препознају ваше понашање и знају када их слушате са пуном пажњом. Договорите се како ћете провести остатак дана. Објасните шта све морате обавити и договорите време за заједничку игру, шетњу, гледање филма… Дане викенда искористите за активност у природи, заједнички излет или одлазак код пријатеља и рођака. Такође, не заборавите да је квалитетно проведено време кључно за стварање поверења и блискости између родитеља и деце.

Биљана Тасић, педагог

Секретар: Марија Минић

Шеф рачуноводства: Јадранка Јонлија

Административни радник: Марија Петковић

 

Техничко особље

 

Домари:

Момчило Драговић

Игор Весковић

 

Спремачице:

Лела Станковић

Љубенка Игњатовић

Снежана Калајџић

Марина Тодосијевић

Ирена Ракић

Мирјана Бошковић

Хајнелка Брадић

Слађана Драговић

Мирјана Темељковић

Јасмина Дурацовић

Снежана Миливојевић

Сунчица Иванов

Снежана Видаковић

Драгана Штрбац