Дворана културног центра Београд је у децембру 2021. године организовала литерарни конкурс ,,Смешне приче и смешне песме” посвећен Бранку Ћопићу,  на којем је учествовало неколико ученика III/3 заједно са учитељицом Љиљом Милетић.. Председник жирија Слободан Станишић доделио је нашим ученицима групну диплому као знак захвалности на лепим песмама.

Песма о необичној куци

 

Била једна необична куца,

у реци је волела да руца.

 

Кад је шеткала,

она је певала

и није била везана

иако је  режала.

 

Не воли воћкице,

али једе коскице.

Воли да их краде

од  бака Раде.

 

Волела је и сланину,

а мрзела планину.

Јела је кад може,

али само код деда Боже.

 

Воду је тражила на ливади

и носила чичак тајни.

           

Вук Цолић  3/3

  ОШ „Змај Јова Јовановић“,  Београд

     Маца Цаца 

 

Има једна мала маца, 

име јој је Цаца. 

 

Лови рибу и мишеве, 

и увек се нешто дере. 

 

Поједе нам зреле крушке, 

па се ваља потрбушке. 

 

Воли све мачке 

и има прелепе тачке. 

 

Има оштре нокте  

и лепе хулахопке. 

 

Кад ме мази, 

морам да се пазим. 

 

А кад Жуја лаје, 

Цица се предаје. 

 

      Јована  Родић  3/3 

          ОШ „Змај Јова Јовановић“, Београд 

 Дедин мачак 

 

Има деда свога мачка, 

стиже са њим и до Чачка. 

иде са њим у чаршију, 

да попије и ракију. 

 

У виноград када пође, 

да набере деци грожђе, 

мачак шета по ливади 

док се деда грожђем слади. 

 

А кад дође хладна зима, 

деда буде добар свима. 

У сушари месо суши, 

он се димом много гуши. 

 

Реже месо унуцима 

и за мачка места има. 

Баба каже деди : „Доста! 

Мачку може нека коска“.

 

Деда даље шните слаже, 

љутито он деди каже: 

„Немој мачка да ми дираш! 

Немој мене да нервираш“. 

 

              Павле  Лукић  3/3 

              ОШ “Змај Јова јовановић“, Београд

Чудна жирафа 

 

Била жирафа која зна да мете 

и да чува мало дете. 

 

Она хоће све да чува, 

да брине о деци и кува. 

 

Тако она изгуби се, 

међутим, пронађоше је. 

 

Стално покушава да побегне, 

али никад јој не успе. 

 

Жели да крене свуда, 

али не зна куда. 

 

Једном, окрене се она  

и виде злог слона. 

 

Зец поче да је јури више, 

али она и њему побеже. 

 

Жели да живи сама 

и да напусти своје крдо. 

 

Не треба јој нико 

да би се забављала лудо. 

                                

Лена Адамовић 3/3 

  ОШ „Змај Јова Јовановић“, Београд 

Горила 

 

Била једном једна горила 

што је љуте паприке волела. 

 

У најскупљем ауту се возала  

и по граду у елегантном оделу ишла. 

 

У ресторану је била, 

најбоље паприке и тиквице јела. 

 

Када би је питали, шта би јела, 

она би им дреком рекла: 

„Паприке, паприке, паприке! 

Тиквице, теквице,тиквице!“ 

 

       Христин  Анђелковић 3/3 

       ОШ „Змај Јова Јовановић“,  Београд 

 Сестре

 

Кад сам била мала, 

била сам сама. 

Убрзо сам добила секу, 

веселу и лепу. 

 

Чим сам је угледала, 

одмах сам се поиграла. 

Сад има мало свађе, 

али мирење је најслађе. 

 

Она је луцкаста и мила, 

као мала вила. 

Волим моју секу, 

највише на целом свету. 

 

  Јана  Николић  3/3 

 ОШ „Змај Јова Јовановић“, Београд