Поштовани родитељи,

Добро дошли на страницу која је направљена како би ви, родитељи, што брже и лакше дошли до савета и одговора на сва питања и недоумице у вези са психомоторним и социо-емоционалним развојем вашег детета.

На располагању су вам савети психолога, педагога и дефектолога наше школе.

Пишите нам  на  defektolog@zmajjova.edu.rs.

Дислексија представља тешкоћу у читању, али утиче и на остала подручја дететовог живота. Дете са дислексијом испољава још и тешкоће у просторној и временској оријентацији, отежано прати упутства и  значења речи и садржаја…

Дислексија се јавља у најранијем детињству, али се обично открива у раном школском добу када дете почиње да савладава вештине читања и писања. Присутна је најчешће код деце просечне и надпросечне интелигенције. Треба да водимо рачуна  да ли дете проводи довољно времена учећи и читајући и да јасно разграничимо дислексију од едукативне занемарености.

Деца са дислексијом описују да им се при читању, слова окрећу у различитим смеровима, „слова се играју“… Код деце са дислексијом можемо да запазимо:

• замењивање, додавање, одбацивање гласова и слогова, затим инверзно читање гласова и слогова;
• отежано је слушно- вербално памћење (има проблем да понови три до пет речи у низу)
• читање по слоговима (често уз грешке) је у врло спором темпу, у просеку 10 речи у минуту што је пет до седам пута спорије од просечне норме ученика у том узрасту;
• исту реч ученик чита на различите начине (понекад исправно, понекад погрешно, али сваки пут другачије и уз покушај да се исправи);
• ученици другог и трећег разреда избегавају читање помоћу покушаја, па се ослањају на сличну звучност речи у реченици;
• од четвртог разреда смањује се број грешака као што су замене гласова и слогова, уз повећану тачност у читању речи;
• постоје случајеви и када дете технички добро чита, али недовољно разуме смисао прочитаног.

Уколико посумњате да вам дете има дислексију, обратите се дефектологу или логопеду за стручно мишљење.

Не постоји универзални програми помоћи, већ је програм и подршка за свако дете индивидуална. Подршке су углавном усмерене на:

• глас/слово – учвршћивање везе глас/слово
• слоговно читање – означавање слогова полукружним цртама; подела речи на слогове; вежбе слоговне синтезе; аутоматизација слоговног читања са слоговним таблицама;
• структура речи – реч приказана словима као слагалица, слика појма са изостављеним словима које ученик допуњава;
• читање речи и реченице – читање појмова који су приказани сликом, читање текста који прати визуелни приказ радње и догађаја;
• дете са дислексијом најтеже учи аудитивним путем, зато му треба обезбедити учење путем других чула (сликама, бојама, различитим материјалима);
• неопходне су и вежбе визуелно-просторне перцепције, развијање визуелног и конструктивног мишљења.
• потребно је хвалити дете за сваки успех, показати стрпљивост у раду, подизати му самопоуздање.