Јован Јовановић Змај

jovanjovanoviczmaj

ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ
(1833 – 1904)

Песник, преводилац, уредник књижевних и сатиричних листова; по професији лекар. Рођен је у Новом Саду; студирао права у Пешти, Прагу и Бечу; у Пешти завршио медицину и био лекар у Новом Саду, Панчеву, Сремским Карловцима, Футогу, Београду, Загребу и Бечу (1880 – 1889).

У Београду је био драматург Народног позоришта 1890–1898. Умро је у Сремској Каменици. Развио се под утицајем народне поезије, затим Бранка Радичевића, немачких романтичара и мађарског песника Петефија, али је убрзо нашао свој израз и постао један од најпопуларнијих српских песника; писао је и прозу, а огледао се и у драмском стваралаштву; стиховима је популарисао слободарске идеје свога времена и Милетићеве Народне странке.

Био је активан друштвени радник, велики стваралац, „песнички израз духовног и душевног живота српског народа од 1850. до 1900. године”; најплоднији српски песник, чије огромно дело садржи песме и стихове високе вредности; родољубиви песник, али такође топао и непосредан у интимној лирици; значајан и као песник сатиричар и као творац духовите поезије за децу, блиске дечјој психи.

Покренуо је и уређивао књижевни лист Јавор, сатиричне листове Змај, Жижа, Стармали и дечији лист Невен. Много је преводио с мађарског (Петефи, Арања), немачког (Гете), руског (Љермонтов, Пушкин), енглеског (Тенисон).
Најпознатија дела: обимна књига песама Певанија, интимна лирика Ђулићи и Ђулићи увеоци, песничка легенда Видосава Бранковић, шаљиви комад Шаран и др.