Писмо библиотекарке Змајевцима

Драги моји Змајевци,

Сви ви добро знате да се у приземљу наше школе иза скромног, али лепо осликаног улаза крије царство књига – школска библиотека. На вратима библиотеке истакнуто је радно време које – надам се, знате напамет – јер се годинама не мењa и од ког се оступа само када библиотекар учествује у саветовањима, на састанцима, када се стручно усавршава или држи креативне радионице и часове.

Иако данас књига није популарна као некад, имамо редовне читаоце, кроз чије је руке још у млађим разредима прошло десетине наслова. Ту су и они који у библиотеку сврате само онда кад им је потребна књига за текућу лектиру. Затим они који учестају с посетама библиотеци онда када чују да је фонд савремене белетристике за децу обновљен.

Одрасли имају своје идеје о томе зашто треба читати:

1. читањем се богати речник – ово је наравно и тачно и драгоцено, али мало је вероватно да ће дете рећи: „Сада ћу узети да читам књигу да бих мало обогатио речник“;

2. читањем постајемо образованији – наравно, али за децу ни то није превише јак мотив; па цела школа се окомила на нас да нас образује, зар морамо још и да читамо;

3. читањем ћеш унапредити сопствено писање писаних задатака – вероватно хоћеш, али тешко је то прихватити као добар мотив, јер заиста није могуће прочитати једну књигу и написати, на пример 10% бољи писмени задатак него што би написао да ниси ту књигу прочитао.

По мом мишљењу, постоји један разлог који није једини али је више него довољан да се дохватите књиге: Читање је забава и уживање!

Људи који воле да читају, као деца су почели да читају баш зато. Књиге из лектире нису увек забавне, зато њих „одрадите“. А у библиотеку дођите по своју порцију уживања. Реците о чему бисте волели да читате и добићете препоруку. Реците коју бисте књигу волели да читате, а нема је у школској библиотеци, и даћемо све од себе да је што пре набавимо.

Добро дошли, драги читачи!

Ваша библиотекарка Јелена