Нове вредности у школском животу од деведесетих

Велике промене које су наступиле у држави у последњој деценији ХХ века, одразиле су се и на свакодневни живот ученика и запослених у Школи. Пре свега, нису их заобишле бриге везане за ратове на простору бивше државе, и за генерално осиромашење друштва, породица и појединаца.

На почетку школске 1991/92. године извештаји показују бригу управе Школе за безбедност ђака. По речима директора, које бележи записник са седнице Наставничког већа од 19.9.1991: Новонастала политичка ситуација која је узроковала ризик од диверзантске делатности, налаже апсолутну мобилност свих запослених на обезбеђењу школске зграде.

  1. Сва пунолетна лица која улазе у зграду морају се легитимисати и бити евидентирана у свескама дежурних ученика.
  2. Сви улази у зграду морају бити затворени и под контролом при отварању.
  3. У случају да се примети било шта сумњиво у згради и дворишту школе, одмах обавестити директора и дежурног наставника који ће по увиду у случају опасности извршити евакуацију свих ученика и радника, и обавестити СУП.

Ове мере морају се апсолутно поштовати.

Школа је на почетку те године отворила врата деци избеглој из бивших југословенских република, и у складу са могућностима покушала да им олакша животне околности. По речима директора, за све ученике досељене из ратом захваћених подручја, другаке и шестаке, обезбеђени су уџбеници и свеске, а исто ће бити учињено и за петаке, јер су сви уџбеници измењени у односу на претходну школску годину. Свим ученицима избеглих са подручја захваћених ратом биће обезбеђена бесплатна исхрана у школској кухињи.

У октобру 1991. године усвојен је предлог директора да се Дан школе обележи радно, уз емисију ђачког студија, без прославе, посебно зато што је прослава Светог Саве дефинисана као обавезна. Одлучено је да се интензивирају допунски часови математике и физике за ученике из Хрватске, јер се програми ових предмета, у Хрватској и Србији, битно разликују. На крају школске 1992/93. одлучено је да се распоред поноваца и нових ученика, због великог броја ученика пристиглих са ратом захваћених подручја изврши 31.августа. Предложена је организација акције прикупљања старих уџбеника за ученике на територијама где је рат, за избегле ученике и домаћу сиротињу.

Школске 1992/93. године педагог је на седници Наставничког већа изложио тему Циљ васпитања у основној школи са аспекта садашње друштвене ситуације. По његовим речима, број ђака у одељењима је критичан, посебно у три одељења седмака, којима је први језик енглески, и у којима има по 36 или 37 ученика. У октобру 1992. године Школа се укључила у хуманитарну акцију Црвеног крста Југославије за помоћ избеглицама. На предлог директора, 1992. године Дан школе је обележен скромном свечаношћу за ученике и запослене.

Позну јесен и зиму школске 1992/93. године обележили су проблеми са грејањем. Крајем новембра Наставничком већу пренета је информација Дома здравља Вождовац, на чију топлану је Школа прикључена, да ионако слабог грејања, од 25. децембра можда уопште неће бити. Према записнику од 24.12.1992. г.: Седнице су морале хитно да се заврше јер је температура у школским просторијама 12 степени, а најављено је да неће бити грејања следећих дана. Зимски распуст је због проблема загревањем продужен, а изгубљени наставни дани надокнађени су на пролеће, кад је отоплило.

У јануару 1993. г. директор информише запослене да је о ниским температурама у школи и о болестима ученика током зимских месеци обавестио Комитет друштвених делатности Општине, и да је на иницијативу председника Општине одржан састанак уз присуство Катарине Лазовић, председника Градског комитета за образовање. Тада је директор општинској служби предао пројекте на основу којих би требало реконструисати кров и централно грејање школе.

На почетку школске 1992/93. г. не планирају се екскурзије, већ само рекреативна настава за другаке и трећаке. Набављају су најнужнија средства за извођење наставе, одржавање хигијене, вођење администрације и финансијске документације. Ваннаставне активности су се готово угасиле, а културна и јавна делатност, према годишњем извештају директора, због несналажења у друштвеној збиљи или из других разлога била је запостављена до јуна, кад је организован свечани испраћај осмака и одличних ђака, који су тада награђени и похваљени. У тој, за целу државу тешкој години, по извештају директора, повећан је број ученика са асоцијалним понашањем, што он тумачи као резултат укупне тешке економско-социјалне ситуације у друштву.

Школа је у сарадњи са друштвеном средином скупљала хуманитарну помоћ за Србе који су остали у подручјима под ратом. Успешна акција, којој се одазвао велики број родитеља, резултирала је слањем два камиона помоћи.

Као и друге школе у Србији, и Змај је током бомбардовања 1999. г. затворио врата за ученике, а запослени су, по добијаним распоредима дежурали у школи.

Некадашње организације (Школска заједница ученика, Пионирска и Омладинска организације), деведесетих година ХХ века не постоје. Удруживање ђака сведено је на оквир одељења, разреда, секција, а 2010. године уобличило се у институцију Ученичког парламента. Пионирска посела и игранке претварају су у дискотеке у просторијама Школе и у повремене одласке у дискотеке ван школе. Бројни датуми прослављани у доба СФРЈ нестали су из званичних календара и календара сећања, а школска слава, уз Дан Школе, постаје централни датум око кога се реализују бројне активности.

Садржаји ученичких путовања, као и раније, везани су за наставни програм, па је у складу с променама програма, тежиште посета са споменика везаних за Народноослободилачку борбу, Комунистичку партију и њене идеологе, померено ка обилажењу манастира и цркава, локалитета везаних за Први и Други српски устанак, Први светски рат и страдања у Другом светском рату, за археолошке локалитете и музеје, и за увек актуелне природне атракције. И даље се обележавају јубилеји везани за велике личности националне и светске баштине.

Ученици Змаја активни су у бројним пројектима (Професионална оријентација на преласку у средњу школу, Играј фер и ван терена, пројекти са италијанским Културним удружењем Ласта…), посећују Сајам књигаНоћ музејаНоћ истраживача…, и текуће изложбе које прате школске програме.

Традиционалних дружења налик дружењима са сплитском и љубљанском школом нема, али је Школа била укључена у вишегодишњу акцију дружења матураната Београда и Косова (Мала матура – велико срце), и у вишегодишње дружење са бањалучким ЗмајемСусрети Змајевих школа се реализују, упркос финансијским потешкоћама које прате школе и учеснике. Ученици и наставници сарађују са Центром за културу и спорт Шумице и организацијом Пријатељи деце Вождовца – некадашњим Домом пионира и омладине Вождовац и Дечјим савезом. Ученици се укључују у рад секција, Црвеног крста и Клуба за УН.

Из школе и из друштва истиснута је некада важећа идеологија, а у образовно-васпитном процесу промовишу се универзалне вредности разумевања, дијалога, етичности, толеранције, поштовања различитости, хуманост – што је и у ранијем периоду било неговано, али је сада ослобођено идеолошког контекста.

После десетогодишњег периода усмереног образовања, када су ученици Змаја по аутоматизму уписивани у Другу економску школу, данас сами (односно у договору са родитељима) бирају установе у којима ће наставити школовање.

Ученици се повремено баве новинарским радом, али не пасионирано као у доба Малог невена. Својим прилозима, учествовали су у настанку школског листа Змај, који је објављен у част 40-годишњице рада Школе у Насељу. У школској 2014/15. г. резултат рада ученика новинара и наставнице Катарине Крстић био је електронски часопис, који је био доступан на школском сајту.

Ђаци учествују на конкурсима и смотрама ученичког стваралаштва, које обухватају све разноврсније начине изражавања креативности јер су нове технологије доступне огромној већини ученика. Ђаци снимају филмове, праве видео записе и презентације. У септембру 2015. г., ученици који похађају верску наставу снимили су кратак филм о парохијској Цркви Рођења Светог Јована Крститеља, у сарадњи са парохом Иваном Штрбачким, за конкурс Друштва за академски развој Култура на ДАР. Тим ученика представио се филмом на конкурсу Министарства просвете и компаније Цептер Moћ воде (2015/16). Група осмакасамостално је снимила филм о раду Школе (2015/16), који је приказан родитељима предшколаца, да би се упознали и са ученичким виђењем Школе.

Конкурси и смотре, на којима ученици Змаја учествују, обухватају устаљене видове стваралаштва (ликовни, литерарни…), али и интегришу све аспекте дечје креативности – ђачка знања и таленте за глуму, плес, певање, говорништво, свирање, израду филмова, сликање, писање…

Школска приредба 2006. године

Школска приредба 2006. године

Мали матуранти са Косова и њихови вршњаци из Београда (приватна архива Александра Ђекића)

Мали матуранти са Косова и њихови вршњаци из Београда

(приватна архива Александра Ђекића)

XXXIV Сусрети Змајевих школа (школска архива)

XXXIV Сусрети Змајевих школа

(школска архива)